Učitavanje…
Otkrijte kvalitetne naslove za obrazovanje i nauku.
Kako živeti bolje u Srbiji? U kojoj meri pojedinci, a onda i određene grupe stanovništva koje ne žive u urbanim sredinama, ekonomski zavisni ili finansijski deprivirani, slabijeg ili lošeg zdravlja, sa lakšim ili težim oblikom invaliditeta, pritom i neupućeni u dobar deo administrativnih i institucionalnih finesa socijalne zaštite, marginalizovane ili u sistemu potpuno nevidljive žene i devojčice, zaista mogu ostvariti zakonom im garantovana prava socijalne zaštite? Na koji način
Zašto Sjedinjene Američke Države i Evropa toliko mrze Rusiju? Iako Rusija više nije pretnja, Berlin više nije meta njenih projektila, i uprkos jedinstvenoj činjenici da se njeno carstvo razjedinilo bez krvoprolića pruživši nezavisnost za petnaest novih država, mržnja i ocrnjivanje Rusije dostigli su ogromne razmere u medijima, akademskim krugovima i unutar političkih elita u zapadnom svetu. Da bi razumeo tu pojavu koja je postala histerična od ukrajinske krize, Gi Metan se vraća u
Ne može se reći kako je Mandeljštam bio poeta „kulture” on je pre bio pesnik civilizacije i za civilizaciju. Jednom, kad su ga zamolili da odredi akmeizam – književni pokret kom je pripadao – rekao je: „Čežnja za svetskom kulturom.” Ovakvo shvatanje svetske kulture potpuno je rusko. Zbog svog položaja (ni istok, ni zapad) i svoje okrnjene istorije, Rusija je uvek patila od kompleksa kulturne inferiornosti, bar u odnosu prema Zapadu. Iz te inferiornosti uvrežio se ideal izves
Iza razlika u ispoljavanju i doživljavanju neba i svetlosti nad Rimom, Avilom, Toledom, Segovijom, sa jedne, i one nad Mostarom, Atinom, Parnasom i Jonskim morem, sa druge strane, počivaju razlike među ljudima i različitim svetovima i kulturama. U tom pogledu Dučić ne želi da nas ostavi u dilemi. Simbolima svetlosti i njihovom metaforizacijom Dučić se u srpskoj književnosti iskazuje kao niko pre njega. On ne prestaje da bude i pesnik čak i onda kad želi da bude samo oštroumni putn
Poljski pisac Jacek Denel napisao je roman o životu iza kulisa velikog španskog slikara Fransiska Goje. Ovaj roman zasnovan je na hipotezi da je Gojin zastrašujući enigmatični serijal, poznat pod imenom „Crne slike“, zapravo delo njegovog sina Havijera, koji je ovim slikama pokušao da izrazi šta oseća prema nasilnom i destruktivnom ocu. Kroz priču nas u obliku zasebnih monologa vode sam Goja, njegov sin Havijer i unuk Marijano. Narušen odnos između tri generacije ove slavne porod
U knjizi Gordane Stojaković Savka Subotić (1834–1918) Žena koja nije ništa prećutala čitalac susreće nadahnutu priču o ženi čije je delo i Evropa slavila, otkrivajući pri tome zrnca o vrlinama malog, balkanskog naroda, koji i danas diše teškim ritmom kolektivnog pamćenja i zaborava. Savka Subotić je „hrišćansko učenje o humanizmu“ i „moderno učenje o feminizmu“ videla kao najuzvišenije pojave u kulturnom životu svog vremena. Zalagala se za emancipaciju i obrazovan
Ovaj „izveštaj sopstvenom životu”, kako to Tišma pomalo suvo formuliše već u prvoj rečenici, nastaje u jednom za njega prelomnom životnom trenutku neposredno posle smrti majke, i u jeku političkih događaja koji negiraju i ukidaju istoriju i prošlost države u kojoj je „proživeo vek” i koja se početkom poslednje decenije XX veka „izmiče u nepostojanje, u propast”. Knjiga Sečaj se večkrat na Vali kojom autor pokušava da to prevaziđe predstavlja pritom ne samo jednu vr
U zborniku Književno delo Mira Vuksanovića okupljeni su tekstovi prof. dr Jovana Delića, akademika Svetozara Koljevića, akademika Predraga Pipera, akademika Aleksandra Lome, dr Marka Nedića, prof. emeritusa dr Slavka Gordića, prof. dr Lidije Tomić, dr Lidije Delić, Nenada Stanojevića, dr Mića Cvijetića i mr Jelene Pavlović, sa zahvalnicom akademika Mira Vuksanovića.U drugoj knjizi je studija Semoljski refreni prof. dr Dragana Koprivice. Karakteristike Težina: 0.2 kg Dimenzije: 112
Svečano uvesti „linije tela”, domen „plesa koji predstavlja zaseban svet u savremenom društvu”, u poeziju već nadahnutu slikarstvom Mikela Barsela, može donekle da začudi. Ali to pokretačko telo je reka u koju se uliva više pritoka. Od samog kraja osamdesetih godina, poput alhemičara što pravi najneobičnije legure, Jožef Nađ stvara delo koje se napaja na izvorima svoje slovensko-mađarske kulture, emancipatorskog poleta džeza i muzičke improvizacije, druženja sa slikarima
Knjiga Šest knjiga o kruženjima nebeskih sfera, čiji se prevod s latinskog jezika sada prvi put pojavljuje na srpskom jeziku, značajno je delo renesansnog poljskog astronoma Nikole Kopernika (1473–1543). Knjiga je prvi put objavljena 1543. godine u Nirnbergu i ponudila je alternativni model univerzuma Ptolomejevom geocentričnom modelu koji je do tada bio široko prihvaćen. Kopernikov ili heliocentrični sistem zasniva se na tvrdnjama da se Zemlja okreće oko svoje ose i da kruži oko
Reči jesu jače od nas. Kada god na to zaboravimo, uvek budemo kažnjeni. Reči vide i to. Reči su žive. Niču, dižu se, listaju i sazrevaju, ćute i galame. Pamćenje im niko ne može omeđiti. Promeću se kroz nas i kroz sebe. Mi postojimo u rečima. Sve se menja, u tehničkom i u tehnološkom razvoju, u pronalascima, kodovima i čipovima, ali će uvek biti u centru ono što je smišljeno i izgovoreno. Uzaludna su ubeđivanja da će se čovek toga odreći. Reč je čoveka povela na vodu.
Može se, u prvi mah, neobičnom učiniti tvrdnja kako su Široka vrata najautobiografskiji od svih romana Aleksandra Tišme s obzirom na to da se sa njegovim junakom rastajemo kao sa vrlo mladim čovekom koji će, odlukom vojnog suda, biti streljan za nedelju dana. A Tišmu je tek očekivao dug život i, što je valjda još važnije, pisanje. Pažljiv čitalac Tišmine memoarske proze te romana Široka vrata lako će, u Tišminim opisima ljudi i događaja koje i jedna i druga proza obuhvataju,
Knjiga dr Raška Radovića bavi se teorijom forme i pokriva široko područje umetnosti prvih civilizacija Starog i Novog sveta, uključujući i umetnost dinastije Šang. U analizu različitih stilova, dr Radović je uveo nov i originalan pristup koji se služi preciznijom definicijom formalnih elemenata stila koji su, po njemu, međusobno povezani u jedan koherentan sistem forme. Autor se shodno tome potrudio da dâ detaljniji verbalan opis karakterističnih crta pojedinih umetnosti i vizuali
Sibila i Homer se sreću u pomalo neobičnim okolnostima: njihovi dotadašnji supružnici su ih napustili i otišli da žive zajedno na Kipru. U pokušaju da prežive te velike potrese u svojim životima, ovo dvoje „gubitnika“ ostaju upućeni jedno na drugo. Zbližavaju se i kroz beskrajne razgovore i šetnje u prirodi postaju bliski prijatelji, sa obostranom željom da prijateljstvo preraste u nešto više. Ali to nije nimalo lako, što zbog njihovih priroda sklonih introspekciji, što zbo
Sredinom XX veka, filozof Ludvig Vitgenštajn znamenito je tvrdio da se igre ne mogu definisati nema zajedničke niti koja bi ih sve povezivala. ,,Koješta”, reče trezveni Bernard Sjuts,,,igranje igre je voljni pokušaj da se savladaju nepotrebne prepreke.” Kratka knjiga koju je Sjuts napisao kako bi upravo to pokazao, razigrana je koliko i pronicljiva, stimulativna koliko i izvrsna. Veselim glasom Ezopovog Skakavca, tog ,,lenjivog ali promišljenog praktikanta primenjene entomologije”
Izvanredno konstruisana, pisana u istom ključu za sve pripovetke, zbirka Škola bezbožništva ulazi u red najvažnijih dela Aleksandra Tišme. Ona predstavlja hrabar iskorak u malo poznat prostor ubica i žrtava, odnosno, prostor koji nastanjuju paraziti bez imena i porekla. Ova zbirka zapravo pokušava da posredno odgovori na pitanje šta je egzistencija, pitanje koje je Aleksandra Tišmu i privatno neprekidno opsedalo: ,,Egzistencija je za mene tegoba, po svoj prilici zato što se poklap
U ovom kapitalnom delu novije medievalistike, Hans Belting razmatra prirodu, smisao i funkciju slike kao predmeta kulta, u vremenskom rasponu od kasne antike do razdoblja reformacije. Na osnovu impozantnog uzorka, koji obuhvata umetnička dela čitavog hrišćanskog sveta, Belting srednjovekovne „pobožne predstave“ sagledava dubinski, u kontekstu istorijskih i društvenih okolnosti, teoloških postulata i religioznog mentaliteta epohe. Ova knjiga – zasnovana na ogromnoj erudiciji, istra
Slikati znači odlučiti se za mutizam, ali ova nemost nije uskraćenost, nije nedostatak. José Ortega y Gasset Odbacujući govornu reč, slikar menja sluh vidom. Ana María Leyra Karakteristike Težina: 0.2 kg Godina izdanja: 2018 Pismo: latinica Povez: broš Broj stranica: 116 O autoru Ana Marija Leira Soriano (Madrid, 1947) je španski filozof, doktor filozofije i profesor estetike i teorije umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta Complutense u Madridu (UCM). Njeno glavno istraž
Istraživanje Valentina Vasiljeviča Sedova, obuhvaćeno u njegovoj knjizi Sloveni u dalekoj prošlosti, posvećeno je udaljenim periodima istorije i kulture Slovena, koji se nisu odrazili u pisanim izvorima. Istraživanje je pretežno zasnovano na arheološkim podacima. Cilj ove knjige jeste da se sve raspoložive arheološke činjenice, koje se u ovoj ili onoj meri odnose na istoriju, kulturu i etnogenezu Slovena, objedine, sistematizuju i analiziraju metodama savremene nauke. Mnoga temelj
Rani srednji vek predstavlja prelomnu fazu u istoriji slovenstva. Evropa je u osvit srednjeg veka bila podeljena na dva potpuno različita sveta. Antički, u to vreme već hrišćanski svet s visoko razvijenom kulturom, naprednim zanatstvom i uređenim gradovima, naseljenim prvenstveno Grcima i Rimljanima, i drugi, onaj veći, koji su činili varvari sa svojim paganskim običajima i pogledima na svet, što nije poznavao ni gradski život ni državnost. Razlike između ova dva sveta bile su ogr
Kao i svako drugo izuzetno djelo značajnog pisca, tako i roman Mira Vuksanovića Semolj zemlja pokreće neka od vječnih pitanja, koja se kroz vrijeme i prostor, i duhovnost generacija, promeću u različitim pojavnim oblicima. U Semolj zemlji, koja emanira duhovnost velikog pisca, između ostalog, pokrenuto je i pitanje nastanka i smrti jezika i, paralelno s tim, nastanka i nestanka čitavog jednog života, koji je tekao uporedo s jezikom, i krenuo u zaborav zajedno s jezičkim biserima,
Emil Angern je jedan od istaknutih savremenih mislilaca fenomenološko-hermeneutičke provenijencije, čiju sintezu i stvaralački vrhunac predstavlja upravo knjiga Smisao i nesmisao, u kojoj on, oslanjajući se na podlogu svojih brojnih istraživanja iz istorije filosofije, kulture, te suočavanja sa savremenim filosofskim pozicijama, daje konceptualno originalnu filosofiju smisla, u kojoj se pojam smisla uzima kao ključni za razumevanje čovekovog bića kao i celokupnog kulturalnog sveta
Knjiga Sneško u tropima dr Draginje Ramadanski posvećena je fenomenu umetničkog prevođenja (stvarnosnog teksta u umetnički jednog jezika na drugi, jednog medija u drugi). Ne radi se o pukom leksikografskom naporu, kome je takođe posvećeno nekoliko eseja, već o visoko kreativnim poduhvatima u domenu književnosti, slikarstva, muzike, dramske umetnosti, graditeljstva, fotografije, sve do minucioznog kritičarskog doprinosa. Naslovna metafora govori o dodatnom žrtvenom naporu stvaraoca
Mladi francuski diplomata Samuel Vidubl obreo se u jednoj baltičkoj zemlji, koja je nekad bila u sastavu SSSR-a, a sada je novopečena članica Evropske unije. Zadatak mu je da, kao geograf po obrazovanju, precizno utvrdi spornu morsku granicu države. Granica mu, međutim, izmiče, različiti dokumenti daju mu različite podatke, sve mu je teže da svoju misiju ispuni. U zemlji okovanoj ledom, zemlji hladne klime i hladnih ljudi, Samuel postepeno gubi pravac i odustaje od svoje potrage.
Podvodeći pripovedanje pod tematski oreol smrti, pripovedač, čini se, nastavlja važnu liniju narativa moderne književnosti i postupak davno započete rekonstrukcije mita. Soba na obali sasvim nenametljivo, čak i toplo, vraća nas našoj prirodi, prirodi čoveka koji misli i oseća, spoznaje i iskustveno proživljava, obnavlja pokidane veze sa zajednicom od koje se otuđio. Jedina sigurnost u nesigurnom vremenu je smrt, koja za čoveka današnjice nije više intimna, već postaje javna, a
Mi ljudi zaista nemamo problema da izrazimo svoje socijalne akte dok god pretpostavljamo da biće kome ih upućujemo može direktno da ih dokuči. Adolf Reinach Interesantna je ona vrsta akata (ukoliko to jesu akti) koji predstavljaju akterovo namerno nečinjenje određenih radnji. Gilbert Ryle Karakteristike Težina: 0.15 kg Godina izdanja: 2018 Pismo: latinica Povez: broš Broj stranica: 100 O autoru Adolf Bernhard Philipp Reinach (23 December 1883 – 16 November 1917) je bio Nemački fil
Dokumentarni roman Daše Drndić ne može se uporediti ni sa jednom od do sada objavljenih knjiga o mračnim vremenima nacizma. Suvoparni podaci, sažeti dijalozi i izražajni likovi bacaju neobično svetlo na ranije neprimećena pitanja o dvosmislenoj neutralnosti Švajcarske ili proceduri finansiranja prevoza zatvorenika u logore smrti. Faktografija u romanu Sonnenschein podseća na prikupljanje dokaza u postupku protiv zla i bolno naglašava dramu junaka čiji su životi samo posledica kapr
Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa koja se suočava sa konkurencijom digitalnih, manje kvalitetnih izdanja, već i televizija i radio. U ovoj knjizi koja počiva na produbljenoj analizi funkcionisanja i finansiranja medija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, predlaže se novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je u stvari demokratija, to jest mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informaci
Leopold Ranke se istorijom Srba bavio tokom celog života. Кnjigu Srpska revolucija posvećenu Prvom i Drugom srpskom ustanku, objavio je 1829, na početku stvaranja svog gromadnog istoriografskog dela. Proširio ju je i iznova štampao 1844. godine. Potom je, pod kraj života, svodeći račune, sazrelih znanja i sređenih iskustava, objavio njeno treće izdanje, skoro dvostruko obimnije od prethodnih, pod naslovom Srbija i Turska u devetnaestom veku (1879).Uvodna poglavlja u knjizi Srbija
…Tek se sa Prvim svetskim ratom Srbija i srpski narod našao u žiži interesovanja Švajcarske, kada su mnogi švajcarci pritekli u pomoć srpskom narodu, sledeći primer znamenitog Arčibalda Rajsa, koji je svojim celokupnim i razgranatim radom od Prvog svetskog rata nadalje stekao izuzetne zasluge za srpski narod. Među mnogim, pre svega zdravstvenim radnicima, bolničkim osobljem i bolničkim sestrama, našla se i Katarina Šturceneger. O svom boravku u Srbiji, o svojim utiscima, koje je
Knjiga Sreća: filozofija i psihologija dobrog života Ljiljane Radenović predstavlja jedno sistematično, obuhvatno i sadržajno filozofsko-psihološko razmatranje teme koja nesumnjivo ima teorijski značaj, ali je istovremeno i u središtu naših praktičnih, životnih interesovanja. Ona je potpuno na tragu brojnih značajnih humanističkih istraživanja ovog problema koja se kreću u rasponu od filozofije, preko psihologije i antropologije, do utopijskih vizija. S obzirom da se bavi pitanji
Bračni par u samoposluzi vodi rat oko vrste sira koji treba kupiti starija dama sedi u čekaonici kod onkologa mladić koji je uobrazio da je pevačica Selin nalazi se u psihijatrijskoj klinici u jednom restoranu, poznata glumica smetenoj novinarki daje intervju u trenutku kada njen ljubavnik ulazi sa drugom ženom onkolog, homoseksualac, plaća ljubav mladićima koje pokupi sa ulice advokatica na službenom putu vodi ljubav sa kućnim prijateljem dva stara drugara ćaskaju dok istovremeno
Ogledi i dnevnički zapisi Slavka Gordića imaju za svoj predmet savremenu srpsku književnost i naš književni život, kao i njihovo šire kulturno, nacionalno- istorijsko i civilizacijsko okružje. U prvom delu knjige rasvetljena su neka opštija obeležja naše novije poezije i proze, uočena u individualnim i grupnim opredeljenjima i ostvarenjima nekoliko desetina autora različite naraštajne pripadnosti i poetičko-tematske usmerenosti. Uz ove grupne portrete, u prvoj deonici knjige nala
Kritička svest je potreba za modernim. Izoštrena svest kao izraz pesničkog senzibiliteta. Strasno i svesno traženje modernog svim energijama i moćima pesničkog jezika. Otkrivanje novog u starom i onog što može biti i biva večito u prolaznom. Modernost poezije uvek je nešto više od onoga što od nje očekujemo u datom vremenu. Povišena kritička svest trebalo bi da obezbedi određen stupanj modernosti poezije, kao što bi snižena, nužno, morala da vodi ka nižem, manje modernom pes
Ova knjiga donosi monografski uobličen plod piščevog dvadesetogodišnjeg rada na prikupljanju, analizi i klasifikaciji „slivenica” (leksičkih blendi), nastalih različitim kombinovanjem delova postojećih reči u novu celinu, najčešće medijskog, reklamnog ili žargonskog karaktera. Reč je o danas veoma produktivnom tvorbenom procesu, doskora praktično nepoznatom u srpskom jeziku. Knjiga sadrži i Rečnik od blizu 2.200 tako nastalih leksičkih jedinica. Nudeći obilje novog i zabav
Ovom knjigom podstaknuta je nova rasprava u cilju ponovnog promišljanja očeve figure s one strane njegove hiperhedonističke degradacije na nivo incestuozne predstave „tatice“, ali isto tako i s one strane bespovratno okončane autoritarnosti oca-gospodara. U njoj se ne zadržavam samo na tome da po ko zna koji put registrujem dugi talas koji je razvlastio figuru oca-gospodara, oca koji nameće svoj Zakon i koji ima poslednju reč o smislu dobra i zla, života i smrti, o pravednom i nep
istorija umetnostiPo oceni stručnjaka najbolju knjigu o starom srpskom slikarstvu napisao je Svetozar Radojčić (1909–1978), akademik i profesor istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Knjigu je pisao dugo i ona je rezultat njegovog velikog iskustva, vrlo obimnih terenskih istraživanja, odličnog poznavanja srednjovekovne evropske i vizantijske umetnosti i njegovog besprekornog arheološkog, filološkog i istorijskoumetničkog obrazovanja. Namera mu je bila da sačini is
U pesmama ovog neobičnog pesnika stvarni život, filozofija, nauka, umetnost, podvig, poraz, uspon, pad – sve se pretvara u stih, u stih bola i očajanja. Do srži urban pesnik, koji je maksimalno individualisan, oseća svet kao sveprolazno, humove oseća kao bol, kao „naša stradanja”, „humovi su ljubavi koje nas prate”. Oni su za ovog pesnika „krik i ridanje”. U ovom ogromnom, nesagledivom poetskom svetu usamljenost je jedna od najznačajnijih tema. Kad dođe u dodir sa ovom us
Roman Šta znači voleti je intimna ispovest Matjea Lendona o prijateljstvu sa Mišelom Fukoom. Ovo nije analiza Fukoovih dela niti izdavačke politike autorovog oca, Žeroma Lendona, dugogodišnjeg direktora izdavačke kuće „Minuit“. Ipak, oni su tu, njihova blizina i intima otkrivaju nam se krajnje iskreno i ljupko. Matje Lendon se ovde prepušta žudnji i zadovoljstvu koji ga vode kroz sećanja, mesta i trenutke epohe kada je Francuska prolazila kroz seksualno i intelektualno oslobođen
Povodom 75. rođendana prof. dr. Johanesa Kodera rukovodioci projekta Tabula Imperii Byzantini (TIB) na Austrijskoj akademiji nauka, prof. dr Andreas Kilcer i doc. dr Mihailo Popović (obojica sa Instituta za istraživanje srednjeg veka, Vizantološki odsek, Beč) pozvali su 21 poznatog stručnjaka iz akademskih disciplina istorijske geografije, arheologije, geografije i kartografije kako bi napisali naučni članak. Rezultat je Zbornik pod naslovom “Space, Landscapes and Settlements in B
U ovoj knjizi, koja neodoljivo podseća na onu pod naslovom Apologia Sokratis, čitaocu na uvid stavljamo književnu paskvilu koja je pokrenula lavinu i hajku na Brodskog, njegovo pismo uredniku novina Večernji Lenjingrad, zapisnik sa suđenja koji je sačinila Frida Vigdorova, neka od reagovanja savremenika, njegovo pismo Brežnjevu na dan kad je morao da emigrira i poeziju koja je, u stvari, oduvek i bila njegovo glavno uporište, pribežište i duhovna spona sa ruskim jezikom. Zapisnik
Boljševici su vlast u Rusiji preuzeli 7. novembra 1917. godine, posle niza odlučnih akcija i zauzimanja Zimskog dvorca u Petrogradu. Usledio je krvav građanski rat, koji je odneo deset miliona života, dva miliona ljudi oterao u emigraciju te izazvao ogromnu glad i nemaštinu u zemlji. Obračun komunista s buržoazijom uništio je privredu i kulturu do neprepoznatljivosti. U knjizi Sunovrat ruske kulture Svetozar Poštić obrađuje Februarsku revoluciju, Oktobarski prevrat i građanski rat
Veštačke inteligencije sigurnim korakom izlaze iz domena naučne fantastike i stupaju u stvarnost, a uskoro i u našu svakodnevicu. Mašinski umovi već sada automatizuju mnogobrojne procese koje su prethodno obavljali ljudski delatnici i pritom ih izvršavaju brže i bolje. Sve je veći spisak igara u kojima nas računari redovno pobeđuju. Šta će se desiti kada se pojavi veštačka inteligencija koja čoveka nadmašuje upravo u – opštoj inteligenciji? Filozof Nik Bostrom u knjizi Super
Nauka sa tehnikom, sa kojom je danas nerazdvojna, zauzima avangardno mesto u ljudskom društvu i prema mišljenju mnogih ona je najznačajniji duhovni proizvod i najveće civilizacijsko dostignuće modernog doba. Međutim, još je Žak Mono konstatovao da je nauka „osvojila svoje mesto u društvu, u praktičnom životu čoveka, ali ne i u ljudskom srcu“. Moderno društvo je utemeljeno na nauci, ono joj duguje svoje bogatstvo i prihvata riznicu znanja i moć koju mu pruža, ali ne prihvata n
„Priznanje da je dati pojam suštinski sporan povlači i priznanje rivalskih upotreba nasuprot tome, smatrati bilo koju rivalsku upotrebu kao anatemu, perverziju, zverstvo ili ludačko sredstvo, u mnogim slučajevima, znači podvrći se hroničnoj opasnosti po čoveka da podozrivo gleda na vrednosti koju ima suparnička pozicija.” Walter Bryce Gallie „Moguće je, a ja verujem i verovatno, da će politika ovih sporova postati prosvećenija ukoliko strane u sporu shvate da u mnogim kontekst
Knjiga Svetac i grešnik je originalno filozofsko delo sa jasnom porukom čovečanstvu: „ukroti snagu tehnološkog skoka, ili će tehnološki skok ubiti civilizaciju”. Kroz neobičan eksperiment, putovanjem kroz vreme sa Alisom iz zemlje čuda, posmatra se i analizira planeta, njena istorija, živa bića koja je naseljavaju, njihova međusobna povezanost, prošlost, sadašnjost i budućnost. Prikazuje se iskonska ljudska priroda, iz perspektive evolucije, ona koju savremeni čovek najčeš
Književno delo Franca Kafke koje zauzima „jedinstveni položaj u današnjoj književnosti“ (Lukač), kao sasvim osobeno, u stopu prate dve zagonetke. Jedna je da je to delo neobično, gotovo magično privlačno. A druga je da se, zapravo, ne zna zašto je ono tako privlačno. Kategorije jedinstvenosti, neobičnosti, tu nisu od velike pomoći. Nije od naročite pomoći ni frapantna nesrazmera u usvajanju Kafkinog dela za vreme dok je bio živ, i posle njegove smrti. Ovaj pristup književno-
U ovoj knjizi autor vraća Svetislava Stefanovića u istoriju srpske književne kritike, stavlja ga na mesto između kritike Laze Kostića i kritike Stanislava Vinavera i izučava ga kao ostvarenu ličnost. To izučavanje ima tri smera: prvi, specifičan odnos prema književnoj kritici, slobodnom stihu i prevrednovanju naše književne prošlosti drugi, ka analizi odnosa s autorima koje je Stefanović odabrao po srodnosti (počevši od Laze Kostića, čiji je uticaj nesporan i velik, preko Stan