Učitavanje…
Otkrijte kvalitetne naslove za obrazovanje i nauku.
Ciriška Politehnika 1896. godine. Početak ljubavne priče Mileve i Alberta. Dvadeset godina braka i fizike. Mileva Marić je jedina žena primljena na studije matematike i fizike 1896. Tih godina, ženama koje su želele da studiraju, naročito naučne discipline, život nije bio lak, ali Mileva je inteligentna, uporna, pripremljena i uspela je. Među njenim kolegama nalazi se i osamnaestogodišnji Albert Ajnštajn. Njih dvoje se zaljubljuju u školskoj klupi i uprkos teškoćama počinju da
Šta, u stvari, predstavlja reč Alma, naziv Le Klezioove knjige? To je ime porodičnog imanja njenog junaka i pripovedača koji prvi put u životu odlazi na ostrvo Mauricijus, jer ga pohode sećanja koja mu je otac ostavio u amanet. „Nisam rođen u ovoj zemlji, nisam u njoj odrastao, ne znam o njoj gotovo ništa, pa ipak osećam u sebi težinu njene istorije, snagu njenog života, breme koje nosim na leđima kuda god krenem. Moje ime je Žeremi Felsen.“ Zašto se Žeremi zapućuje na Mauri
Lidi Salver (Lydie Salvayre, 1948) predstavlja čitaocima višestranu pripovest o jednom prelomnom istorijskom trenutku, kakav je bio Španski građanski rat. Jednu stranu priče iznosi petnaestogodišnja Monse, koja se našla na raskrsnici između porodice i revolucije, dužnosti i ljubavi. S patrijarhalnim roditeljima i bratom idealistom zadojenim radikalnim levičarskim idejama, Monse živi u selu do kojeg dugo dopiru samo odjeci građanskog rata i revolucionarne borbe, borbe koju ona, sa
U gluvoj noći, poznati muzikolog Franc Riter u svom stanu u Beču, obuzet teskobom i preplavljen sećanjima rastrzanim između stvarnog života i opsena, priziva Istanbul, Alep, Palmiru, Damask i Teheran – mesta koja su ostavila trag u njegovom životu. Pred čitaocem se kroz Francovu nesanicu, iz stranice u stranicu razotkriva njegova intelektualna i emotivna biografija, satkana od dugih boravaka na Orijentu, jedne od njegovih najvećih ljubavi – muzike kao njegovog stalnog „utočišta
Drama Car i Galilejac postavljena je u vreme tranzicije grčke u hrišćansku kulturu, bavi se nasiljem koje prati smrt jedne i rađanje druge. Ibsen je sa ovom dramom postao moderan pisac. On nije napisao klasičnu tragediju u kojoj ličnosti govore „jezikom bogova”. Naprotiv, predstavio je obične ljude sa željom da postigne iluziju realnosti. Car i Galilejac postavlja pitanje da li čovek ima moć da oblikuje istoriju. Glavna ličnost drame je imperator Julijan Apostata. Kroz njegovu su
Kako je moguće da u XXI veku ljudi i dalje veruju u Boga i njegovo Carstvo? U šta zapravo veruju vernici? Zašto nam je rimska ili grčka mitologija samo zanimljiva, a u Hrista dve hiljade godina verujemo? Na ova pitanja autor traži odgovore sa istorijskog, sociološkog i teološkog stanovišta. I iz ličnog iskustva. „U jednom periodu svog života bio sam hrišćanin. To je trajalo tri godine i prošlo me je. Dakle, rešena stvar? Izgleda da nije sasvim, jer dvadeset godina kasnije, oseć
Roman pozorišnog i filmskog reditelja Milana Belegišanina Čovečuljak u krošnji oblikuje se na onoj izazovnoj, privlačnoj i teško odredivoj „ničijoj zemlji” koja deli roman za decu od romana o detinjstvu, ali i na razmeđi autobiografskog kazivanja i pisanja o stvarima koje su bitne za pojedinca i lirske romaneskne proze koja otelovljuje i osvetljava onaj „tamni talog duše” što ga, manje ili više osvešćen, svi nosimo iz najranijeg detinjstva. A upravo u tom prelivanju i trep
Želja glavnog junaka Dana odlaganja je subverzivan pokušaj da se skinu okovi životne zadatosti u društvu krutih pravila i suženih izbora. Međutim, junak ovog romana nije čovek koji će avanturista i postati. San o tom drugom, autentičnom životu koji gleda na bioskopskom platnu – ostaće samo san, jer u isto vreme on nema snage da se upusti u fizički teško i opasno putovanje vozom na Zapad, ka slobodi. Kao čitaoci Tišmine proze, međutim, znamo i to da njegova gruba, teška, i pon
– A dete? – upitao je Daragan. – Imate li nekih vesti o detetu? – Nikakvih. Često sam se pitao šta li je bilo s njim… Kako je čudno stupio u život… – Sigurno su ga morali upisati u školu… – Jesu. U Školu pod šumom, ulica Bevron. Sećam se da sam mu jednom napisao opravdanje za odsustvovanje zbog gripa. – U Školi pod šumom možda bi se mogao pronaći neki trag njegovog pohađanja… – Nažalost, ne. Škola je srušena pre dve godine. Znate, bila je to veoma mala š
Useljenik se na kraju nalazi u prostoru koji nigde i nikome ne pripada, u vodi koja je dovoljno plitka da se ne udavi i dovoljno duboka da ne može da stoji na dnu, odnosno, u čardaku ni na nebu ni na zemlji. U novoj, tuđoj zemlji, stari jezik postaje poslednja slamka, tanana nit koja je jedina u stanju, čini se, da sačuva useljenika od strahotnog osećaja propadanja. … Jezik je naš ceo život, jezik je ono što smo i ukoliko ostanemo bez njega, ostajemo doista bez sebe. Nema nas više
Postoje dva Rima. Da je tako, uverava nas Jelena Pilipović. Jedan je spoljašnji, drugi je unutrašnji. Jedan je stvaran, drugi je još stvarniji. Njih povezuje znalački ispričana priča. Jezik je savremen, ironijski zaokupljen drevnošću. I fikcijom. To je priča o muškarcima i ženama koji traže sebe. Tražeći sebe, oni plove kroz vreme. To vreme nije linearno. Istorijsko. Ono je, paradoksalno, polifonično. Puteno i zavodljivo. Ogledalno. Ono sobom nosi mnoštvo glasova: glasova proš
Šezdeset godina vođenja dnevnika Tišmina je borba protiv zavaravanja sebe i drugih. Ne znam ni za jedan dnevnik u kojem je pisac na takav način, ne štedeći sebe, izvrnuo utrobu i otkrio vlastiti jad i bedu. Nije to činio iz puke želje da šokira i pokaže se u ulozi negativnog junaka, što i te kako zna biti zavodljivo. Često se dešava da pisci u dnevničkim zapisima priznaju zablude, uvrede koje su naneli drugima, da otkriju vlastitu požudu i erotske sklonosti, međutim, ne pamtim d
Dogodilo se u Ečki treća je knjiga Tibora Varadija nastala na osnovu spisa iz porodične advokatske kancelarije osnovane krajem 19. veka. Sa prethodne dve – Spisi i ljudi i Put u juče ‒ čini jedinstvenu trilogiju u kojoj se dodiruje i pretapa svet sudskih akata i svet književnosti. Nigde kao u advokatskoj arhivi ne može se bolje osetiti duh jedne epohe, njeno gašenje i dolazak novog doba. Tu se ukršta Istorija sa velikim „I“, i pojedinačne, privatne istorije sa malim „i“. I
„Nikada neću saznati kako je provodila svoje dane, gde se skrivala, u čijem se društvu nalazila onih zimskih meseci posle svog prvog bekstva ili kada je, u proleće, ponovo iščezla na nekoliko sedmica. I tu je njena tajna. Mala i dragocena tajna koju dželati, naredbe, vlast koja se zove okupacijskom, zatvori, kasarne, logori, istorija ili vreme – sve ono što nas prlja i razara – nikada nisu bili kadri da joj ukradu.“ Patrik Modijano (Patrick Modiano) Karakteristike Težina: 0.2 k
Iz kratkog uvodnog teksta koji je Aleksandar Tišma napisao za prvo izdanje svojih drama čitalac može zapaziti da Dozvoljene igre čine tekstovi nastajali sporadično, u rasponu od preko dve decenije, ali da je knjiga sklopljena u jednom egzistencijalno zgusnutom istorijskom trenutku. U potpisu, naime, stoji: „mart 1999”. Tako je, pred poslednju istorijsku buru koju će Aleksandar Tišma doživeti, prošaputala i njegova Talija, muza koja ga je već odavno bila napustila, a kojoj se sada
Kroz prizmu pedofilije Džamal Uarijaši u romanu Glad obrađuje temu građanskih sloboda i prava, poslednjih decenija veoma popularnu u evropskoj literaturi. Kroz priču nas vode dva naizgled potpuno različita lika: erudita, intelektualac i humanitarni radnik Aleksander Laslo i njegova bivša devojka, dvadeset godina mlađa i u intelektualnom smislu pomalo površna novinarka Aurelija Lindeboum. Uarijaši je uspeo da stvori upravo ono čemu svaka dobra literatura i umetnost teže: izvukao je
Sledio je Difenbahštrase. Spustio se pljusak, letnji pljusak koji se polako stišavao što je duže hodao i zaklanjao se pod stablima. Dugo je verovao da je Margareta umrla. Ali nema razloga, ne, nema razloga. Oboje smo rođeni one godine kada je ovaj grad, gledan iz vazduha, bio samo gomila ruševina dok su, među razvalinama, u srcu parkova, cvetali jorgovani. Patrik Modijano (Patrick Modiano) Karakteristike Težina: 0.2 kg Dimenzije: 120 × 190 × 3 cm Godina izdanja: 2015 Pismo: latini
„Simonovo srce selilo se u neki drugi kraj zemlje, njegovi bubrezi, njegova jetra i njegova pluća stizali su u druge krajeve, oni su jurili prema drugim telima.” Isceliti žive je roman o transplantaciji srca. Kao u nekakvom epu, u njemu se pletu prisustva i prostranstva, glasovi i dela što će se smenjivati tokom dvadeset i četiri časa. Roman napetosti i iščekivanja, paničnih ubrzanja i meditativnih stanki, on ispisuje metafizičku pustolovinu, u isti mah kolektivnu i intimnu, u koj
Jednostavna pripovest zapeta sto strana – verzija s mačevanjem – roman je o 17. veku, o razdoblju u kojem Osmanlije vladaju skoro polovinom Evrope. Na površini priče su dvorske intrige, državne tajne, dvostruki i trostruki špijuni, ljubav i prevara, prijateljstvo i izdaja. Roman o jednoj jakoj ženi, koja ume da voli, ali isto tako žestoko i da mrzi, zatim roman o Gospodu Bogu i njegovom mačoru, o muškarcima – mađarskim velikašima i rodoljubima s jedne, i Habzburgovcima, neprija
U centru Tišminog romana Kapo nalazi se Vilko Lamian, čovek koji je u jednom trenutku imao slobodu da bira i izabravši da postane zločinac, kapo, postao neko ko stoji u središtu svoje sudbine kao u vrtlogu. On, međutim, u taj vir ne tone, već biva prinuđen da svoju sudbinu živi. Spoznaja sagrešanja u Tišminim junacima ne proizvodi potrebu za pokajanjem za kojim bi sledio oproštaj, jer za veličinu počinjenih zločina ne postoji opravdanje. Vilko Lamian spoznaje strah i iz straha do
U Knjizi o Blamu ostvarena je priča o tragičnoj sudbini novosadskih Jevreja i o jednom preživelom, zahvaljujući konvertitstvu, Miroslavu Blamu. Knjiga prati poistovećivanje junaka sa žrtvom, sazrevanje svesti junaka da je, uprkos svemu ili baš zbog svega, predodređen da bude žrtva. Zato Miroslav Blam, lutajući ulicama, priziva smrt kako bi prevazišao stid. Na etičkom planu Knjiga o Blamu otvorila je važnu temu – izlaženje na kraj sa prošlošću kroz suočavanje sa njom, to jest
Besperspektivnost, gorčina i generacijski gubitak omeđuju grad u koji se Sergej Vukelić, protagonista i pripovedač prethodnog Petrinovićevog romana Popravljač ogledala vraća posle dvadeset godina izbivanja, izgnanstva i odvratnih glasina koje nadograđuju njegovo odsustvo. Šta će se sve dogoditi kad se razoreni čovek vrati razjedenom prostoru, iz kog je izbrisana voljena žena čiji je bio diskutant, svedok i špijun, a u koji su i dalje upisani moralno defektni silnici? Konačni izve
Ana Kozlova, enfant terrible savremene Rusije, već svojom prvom knjigom Plačljivica stekla je kritičarski epitet lidera ultrašokantne književnosti. Tu slavu je opravdavala narednim knjigama, kandidovanim za prestižne nagrade. Roman Ljudi čiste savesti bio je finalsit „Nacionalnog bestselera” 2006. godine. Kozlova hrabro, čiste savesti uvodi čitaoce u skupštinsko zdanje, u kojem njeni junaci grade državnu i političku karijeru, a zatim prikazuje privatni život tih visokih funkcio
– Kada sam imala sedam godina, zvali su me Mala princeza. Nasmešio se. Nema sumnje da mu se nadimak učinio simpatičan i nežan za devojčicu. I njemu samom je njegova mama, uverena sam, dala neki nadimak koji mu je šaputala na uvo uveče, pre poljupca. Patoš. Pinki. Pulu. – Nije to ono što mislite – odgovorila sam mu. – To je bilo moje umetničko ime. Patrik Modijano (Patrick Modiano) Karakteristike Težina: 0.2 kg Dimenzije: 120 × 190 × 3 cm Godina izdanja: 2014 Pismo: latinica
U romanu Stranac Albera Kamija, Merso je u leto 1942. sahranio majku, otišao sa devojkom na plažu i sa pet hitaca iz revolvera ubio Arapina. Istraga o ubistvu nije postavila pitanje ko je bio taj Arapin. Sedamdeset godina kasnije, ostareli Harun, Arapinov brat, sedi u jednom baru u Oranu i priča o istrazi koju su njegova majka i on ceo život vodili da nađu telo, sahrane ga i saopšte svetu ime ubijenog. „Mnogi su ovaj roman doživeli kao napad na Stranca, ali meni to nije bila namer
Roman Mari Darijesek prava je poslastica, i to ne samo za ljubitelje distopija, budući da govori o svetu na čijem se pragu, čini nam se, nalazimo. Napisan maštovito, jednostavno i duhovito, od početka uvlači u priču zato što se bavi temama koje su nam bliske i više nego aktuelne (trgovina organima, identitet, klonovi, prava životinja, nadzor, ekologija, jaz između superbogatih i siromašnih…). Radnja se odigrava u budućnosti, ali priča govori o našoj sadašnjosti. Karakteristike
Laslo Vegel naziva svoj roman Neoplanta – Obećana zemlja po latinskom, dakle „neutralnom”, „nadetničkom” imenu grada koji poznajemo kao Novi Sad, Ujvidek, Neusatz. Pažljivom čitaocu ove knjige brzo postaje jasno da drugačije nije ni moglo da bude: Neoplanta je najmanji zajednički nazivnik jednog složenog gradskog tkiva, kako god ga mi zasecali i proučavali, sinhronijski ili dijahronijski, tkiva koje je istovremeno beskrajno osetljivo i ranjivo i beskrajno izdržljivo da nije t
Glavni junak romana Nešto što strašno podseća na život je konceptualni umetnik, pesnik i bibliotekar Slavko Matković, jedna od mitskih ličnosti Subotice, koju Milenković uzima za svoj alter ego ispisujući pseudoistorije i fantastične povesti o gradu i njegovoj najslavnijoj građevini. Ovo je knjiga o čitanju i pisanju, o zamenama identiteta, o valpurgijskim noćima u subotičkoj Gradskoj kući kroz koju defiluju aveti pročitanih knjiga, pa tako čitalac sreće Bulgakova i Anu Ahmato
Pansion je filozofska priča o opštoj prolaznosti. Glavni junak posećuje mesto u kom je kao dete boravio s bakom – jevrejsko odmaralište nadomak Varšave, gde sreće nekoliko starih gostiju, koji ga se sećaju iz vremena kada je bio dete. Odmaralište – čiji su žitelji Jevreji koji su preživeli Holokaust – nekada puno života, danas je ispunjeno senima prošlosti. Prošlost sreće sadašnjost – stari ljudi vide prošlost kao nešto blisko, gotovo nadohvat ruke, ali s druge strane,
Jedno od najznačajnijih i najpopularnijih dela ruske književnosti kraja XVIII veka Pisma ruskog putnika Nikolaja Mihajloviča Karamzina, napisano je u epistolarnoj formi kao lični dnevnik mladog ruskog pisca koji je pred kraj XVIII veka, putovao po Zapadnoj Evropi. Beležeći svoje utiske, razmišljanja, opisujući pejzaže, razgovore sa evropskim piscima i filozofima, istorijske činjenice i legende o mestima kroz koja prolazi, „ruski putnik” svoje prijatelje u otadžbini upoznaje sa je
Obraćajući se čitalačkoj publici sa mešavinom melanholije (koja je neizostavni sastojak sećanja) i odlučnosti (da se suoči sa izazovima odrastanja u vremenima kriza i preokreta), Tanja Romanov, rođena kao Tatjana Anatoljevna u leto 1949. godine, kao ćerka Zore Marinović Amočaev, poverava nam povest o migracijama svoje porodice. Ta povest je istovremeno nostalgična, opora i optimistična. Pred nama je svedočanstvo o Katarini, Zori i Tanji: o tri generacije žena koje su, sledeći s
Zablude, ideali, pravda, pobede i porazi, realnost i iluzija, istine i laži, bez jasnih pretpostavki, bez opipljivih dokaza, bez sigurnosti, bez konačnog uverenja u nametnutu prirodnost uzroka i posledica. Da li je to sve što tako čvrsto povezuje, u vremenu bez horizonta, kamenslanski idiličnog sanjara koji ne uspeva da se vrati u sigurnost pripadništva, nekadašnjeg lirskog pesničkog barda i ideologa jedne epohe koja se okrunila i romanopisca koji uprkos svemu, u inat, na kraju sv
Kroz tri događaja pripovedač ispisuje privatnu hroniku svog dosadašnjeg života. Najpre sa dvojicom mlađih prijatelja odlazi da proba paraglajding. Dok tako polubespomoćno visi, počinje da se približava sopstvenoj prošlosti. Najupečatljivija, apsolutna prekretnica ovog triptiha je opraštanje sa ocem, a završetak pripada putovanju na deltu Dunava, simboličkom pokušaju da pronađe samog sebe. I u najtužnijoj situaciji Haklov junak uspeva da zadrži distancu, i sa istom bravuroznoš
Poljski pisac Jacek Denel napisao je roman o životu iza kulisa velikog španskog slikara Fransiska Goje. Ovaj roman zasnovan je na hipotezi da je Gojin zastrašujući enigmatični serijal, poznat pod imenom „Crne slike“, zapravo delo njegovog sina Havijera, koji je ovim slikama pokušao da izrazi šta oseća prema nasilnom i destruktivnom ocu. Kroz priču nas u obliku zasebnih monologa vode sam Goja, njegov sin Havijer i unuk Marijano. Narušen odnos između tri generacije ove slavne porod
Može se, u prvi mah, neobičnom učiniti tvrdnja kako su Široka vrata najautobiografskiji od svih romana Aleksandra Tišme s obzirom na to da se sa njegovim junakom rastajemo kao sa vrlo mladim čovekom koji će, odlukom vojnog suda, biti streljan za nedelju dana. A Tišmu je tek očekivao dug život i, što je valjda još važnije, pisanje. Pažljiv čitalac Tišmine memoarske proze te romana Široka vrata lako će, u Tišminim opisima ljudi i događaja koje i jedna i druga proza obuhvataju,
Izvanredno konstruisana, pisana u istom ključu za sve pripovetke, zbirka Škola bezbožništva ulazi u red najvažnijih dela Aleksandra Tišme. Ona predstavlja hrabar iskorak u malo poznat prostor ubica i žrtava, odnosno, prostor koji nastanjuju paraziti bez imena i porekla. Ova zbirka zapravo pokušava da posredno odgovori na pitanje šta je egzistencija, pitanje koje je Aleksandra Tišmu i privatno neprekidno opsedalo: ,,Egzistencija je za mene tegoba, po svoj prilici zato što se poklap
Mladi francuski diplomata Samuel Vidubl obreo se u jednoj baltičkoj zemlji, koja je nekad bila u sastavu SSSR-a, a sada je novopečena članica Evropske unije. Zadatak mu je da, kao geograf po obrazovanju, precizno utvrdi spornu morsku granicu države. Granica mu, međutim, izmiče, različiti dokumenti daju mu različite podatke, sve mu je teže da svoju misiju ispuni. U zemlji okovanoj ledom, zemlji hladne klime i hladnih ljudi, Samuel postepeno gubi pravac i odustaje od svoje potrage.
Roman Šta znači voleti je intimna ispovest Matjea Lendona o prijateljstvu sa Mišelom Fukoom. Ovo nije analiza Fukoovih dela niti izdavačke politike autorovog oca, Žeroma Lendona, dugogodišnjeg direktora izdavačke kuće „Minuit“. Ipak, oni su tu, njihova blizina i intima otkrivaju nam se krajnje iskreno i ljupko. Matje Lendon se ovde prepušta žudnji i zadovoljstvu koji ga vode kroz sećanja, mesta i trenutke epohe kada je Francuska prolazila kroz seksualno i intelektualno oslobođen
Tajna mišjesive sobe je roman u kojem su glavni protagonisti fraze. Kroz njihovu glumu na sceni se pletu razne istine i razne romanse. Roman je objavljen pre skoro pola veka na mađarskom i na engleskom jeziku. Najveći broj protagonista su tada iznedrile beskrajne sednice socijalističkog samoupravljanja. U međuvremenu, samoupravljanje je nestalo, no fraze su preživele. Došlo je i do mutacija, ali su i dalje među nama – i u Srbiji i drugde. Nastoje da sakriju svoje korene, ali su on
„Čula sam kako se otvara i zatvara jedna fioka. Zatim je prišla da ugasi sijalicu na polici sa knjigama. Sada, kada smo se našle u polumraku, sela je pored mene na kauč. Lagano mi je masirala čelo, obrve, kapke, slepoočnice. Uplašila sam se da ću zaspati i da ću joj, u snu, poveriti onaj san koji sam tako dugo čuvala za sebe: Rene, pas, izgubljena fotografija, klanica, topot konjskih kopita rano izjutra. A eto, našla sam se na ležaju u ulici Dombal broj 7. Nije to samo slučaj. Ak
Bereniku našeg doba Tit ostavlja i opredeljuje se za zakonitu suprugu, decu i svoj raniji život. Obamrla, očajna, osvetoljubiva, bori se da nastavi život bez Tita. Utehe prijatelja „Vreme leči sve“, „Klin se klinom izbija“, „Zaboravićeš da si ga nekad volela“ ne pomažu joj mnogo. Odlučuje da ponovo pročita Rasina.Niko nije bolje od Žana Rasina opevao patnju odbačene žene. Kraljicu Palestine, Bereniku, posle četiri godine strasne ljubavi, Tit je ostavio kada je postao c
Mada je forma Upotrebe čoveka na prvi pogled disperzivna, rasprskavajuća (s velikim brojem narativnih rukavaca, digresijâ koje u jednom trenu postanu glavni tok, pa se najedared izgube, uliju u drugu priču, da bi se njihove ordinarne misterije razrešile odjednom, kao usput, gotovo u polurečenici), ipak, na kraju, čitalac ima utisak da je završio pravilan, geometrijski precizan, pun krug, da je upravo obrnuo jednu zatvorsku ili logorsku šetnju, provozao se zidom smrti, sišao s vrto
Gde su vaši roditelji? – pitao me je smeđi muškarac u gabardenskom mantilu. Ja sam razmišljao šta da mu odgovorim. Bilo je previše komplikovano da mu objašnjavam. Ani mi je to jasno rekla onoga dana kad smo zajedno došli u kancelariju direktorke škole „Jovanka Orleanka“, u kojoj se ona pretvarala da je moja majka. – Ne znaš gde su vaši roditelji? Moja majka je igrala u jednom pozorišnom komadu negde u Severnoj Africi. Moj otac je bio u Brazavilu, u Bangiju, ili negde još da
U romanu Vavilon Jasmina Reza opisuje život francuske srednje klase – bračni partneri ne komuniciraju između sebe, ljude povezuje samoća, prolaze uskim putem pomoćnog stepeništa višespratnice u jednom pariskom predgrađu. Likovi ovog romana imaju iluziju da je sve pod kontrolom – a zapravo se nalaze u izgnanstvu. Glavna junakinja romana, Elizabet Žoz, posmatra život kao što ga je kroz objektiv svog foto-aparata video Robert Frank, čijim se fotografijama iz znamenite knjige The Am
U selu stešnjenom između pustinje i zabrana svih ličnih sloboda, odrasta neobičan i usamljen mladić, Ismail. Niko u selu ne ume da čita i piše, ali su se po podrumima mogle naći raskupusane knjige, zaostale iza kolonizatora. Iz čuvenih dela svetske književnosti Ismail je naučio jezik kojim se može govoriti o slobodi koja nije zabranjena, i seksualnosti koja nije greh. Zavoleo je Džemilu, mada joj je video samo glavu na prozoru. Žene nemaju pravo na svoje telo. Ismail je vremenom k
Seksualnost u romanu Ženarnik je u najvećoj meri povezana sa scenama svakovrsnog nasilja i sa sadističkim oblicima strasti. Pisac je uronio u svet arhajske, prvobitne zajednice kako bi u njoj prepoznao nepatvorenu ljudsku prirodu opsednutu telesnošću i seksualnošću, nagonom za moć i vladanje ljudima, kao i prevashodno sadističkim opsesijama. U poetičkom smislu treba konstatovati da je Tišma sačinio istinski roman desadovskog tipa, jedan od najizrazitijih te vrste u srpskoj književ
Francuski pisac Patrik Laper postao je poznat svetskoj čitalačkoj publici tek kada je dobio prestižnu nagradu „Femina“ 2010. godine za roman Život je kratak, a čežnja beskrajna. U njemu nam Laper prenosi dijalektiku milosti i patnje kroz niz čulnih i poetičnih stanja, gradeći priču na repetitivnoj strukturi zahvaljujući kojoj podseća na neku lepu muzičku melodiju. Francuska kritika ga je poredila sa Prustom i sa opatom Prevoom. Iza ovog poetičnog naslova, koji zvuči kao taois
Jedne odlučujuće noći, putnik opterećen tajnama kreće vozom iz Milana za Rim noseći dragoceni teret koji narednog dana treba da proda predstavniku Vatikana da bi posle toga – ako sve dobro prođe – promenio svoj život. Za petnaest godina obaveštajnog rada u Zoni (najpre Alžir, zatim jedna za drugom sve zemlje Bliskog istoka) pribavio je Fransis Serven Mirković imena i sećanja na sve aktere iz senke (buntovnici i teroristi, trgovci oružjem i krijumčari, deoničari ili posrednici