Učitavanje…
Otkrijte kvalitetne naslove za obrazovanje i nauku.
Abistan, ogromno carstvo, dobilo je ime po proroku Abiju kojeg je Jolah poslao na zemlju. Podanici Abistana su izgubili pamćenje, a svako lično mišljenje im je zabranjeno. Pokorni su jednom bogu i srećni. Sveprisutan sistem nadzora omogućava da se otkrije svako drugačije mišljenje ili ponašanje. Narod je zvanično jedinstven, posvećen svojoj veri i ne postavlja nikakva pitanja. Glavni junak, Ati, posumnja u nametnutu stvarnost i kreće u potragu za otpadničkim narodom koji živi u ge
Ciriška Politehnika 1896. godine. Početak ljubavne priče Mileve i Alberta. Dvadeset godina braka i fizike. Mileva Marić je jedina žena primljena na studije matematike i fizike 1896. Tih godina, ženama koje su želele da studiraju, naročito naučne discipline, život nije bio lak, ali Mileva je inteligentna, uporna, pripremljena i uspela je. Među njenim kolegama nalazi se i osamnaestogodišnji Albert Ajnštajn. Njih dvoje se zaljubljuju u školskoj klupi i uprkos teškoćama počinju da
Knjiga prof. dr Marije Kleut Akademsko pisanje i tehnika naučnoistraživačkog rada neće ponuditi „čarobni recept“ kako se postaje naučnik, ili barem kako nastaje vredno naučno delo. Ali ona će, sasvim sigurno, pomoći svima onima koji svoja znanja i otkrića treba da prezentuju u naučno prihvatljivom obliku (studentima, postdiplomcima, doktorandima i polaznicima masterskih studija). Pomoći će im da se snađu u ne baš uvek samosavladivim konvencijama tehnike naučnog rada (formaln
Svrha ovog dela je da postavi temelje koji će pomoći studentu, istraživaču, docentu ili profesoru u njihovom napornom zadatku da pravilno izraze cilj, materijal i metode, rezultate i zaključke svojih radova. Knjiga je skladno podeljena na delove koji obuhvataju ceo stvaralački proces, počev od strpljivog prikupljanja informacija, preko saveta kako izbeći gubljenje vremena ili prevazići blokadu „bele stranice”. Autorka ove knjige, korak po korak, ukazuje kako na psihološki, tako i
Nemački arhitekta Karl Ludvig Engel došao je u Helsinki 1816. godine da započne svoje životno delo: izgradnju glavnog grada Finske. Akvareli Engelovog grada napisani su kao dnevnik koji oživljava Helsinki s početka XIX veka i oslikava portret čoveka koji se poistovećuje sa rastućim gradom i ljudima u njemu. Knjiga Akvareli Engelovog grada dobila je najveće priznanje u Finskoj, prestižnu nagradu „Finlandija“. „Knjiga je pravi dragulj. Ovaj vetroviti grad oblikuje pejzaž arhitek
Šta, u stvari, predstavlja reč Alma, naziv Le Klezioove knjige? To je ime porodičnog imanja njenog junaka i pripovedača koji prvi put u životu odlazi na ostrvo Mauricijus, jer ga pohode sećanja koja mu je otac ostavio u amanet. „Nisam rođen u ovoj zemlji, nisam u njoj odrastao, ne znam o njoj gotovo ništa, pa ipak osećam u sebi težinu njene istorije, snagu njenog života, breme koje nosim na leđima kuda god krenem. Moje ime je Žeremi Felsen.“ Zašto se Žeremi zapućuje na Mauri
Ova neuravnotežena hronika je, čas nežna, čas gnevna, balada o Novom Sadu, gradu koji se nenadano zaljuljao trajno gubeći neophodni balans. Pričina o nekim osobama kojih više nema, ispovedanje o nekom vremenu koje je nepovratno nestalo, nagađanje o trenucima kada sve treba da se privede nekom kraju kao u matematičkoj jednačini. Ponekad je i odviše nalik na oporuku kako iznova uspostaviti jednom izgubljenu ravnotežu. Nalik poslednjoj želji da bilo ko može, jednog dana, ponovo da se
Edvard F. Edindžer (Edward F. Edinger, 1922-1998) bio je vodeći jungovski analitičar čija se mnogobrojna dela u velikoj meri bave uzajamnim odnosom simbola i psihologije, tumačeći Jungove koncepte novoj generaciji analitičara. Kolege su ga smatrale najuticajnijim jungovskim analitičarem u SAD u drugoj polovini XX veka i uz Mari Luiz Franc, Jungovim duhovnim naslednikom. Isticao je važnost razumevanja osnova religije, filozofije, književnosti pa čak i alhemije kod svojih pacijenata
Za šta je danas reč angažman? Ovako postavljeno, to nas pitanje obavezuje i da pažljivo razmotrimo vremensku odrednicu koja upućuje na to da angažman danas možda znači nešto drugo, da postoji neki današnji angažman koji ovim pridevom vredi odvojiti od svih ranijih. Uz vreme, valja se osvrnuti i na prostor – šta ovde znači angažman, šta ovde znači želeti uspostaviti studije angažovanosti? Ova knjiga nastoji da odgovori na ta pitanja. Motivacija iza tog nastojanja uistinu je s
Poetika erotskog kao visok stvaralački izazov poznata je još od začetka Homerovog epa (erotizam lepe Jelene, Kirke, Kalipso) i doba Arhiloha, lirske pesnikinje Safo i Alkeja do Ovidijeve Ljubavne veštine i Katulovih Carmina, od Vijona i francuskih pesnika 17. veka, do već moderno razuzdane erotske poezije (Bodler, Delvo) i urbano utančane (Laforg, T. S. Eliot), ili vrhunskog senzibiliteta u prepoznavanju arhajske erotike (Ezra Paund, Sen-Džon Pers, Rober Marto). Tanka linija erots
Svetozar Poštić izradio je interesantnu, originalnu i na rezultatima savremene nauke zasnovanu studiju o tvorcu eseja Mišelu de Montenju i njegovom značaju za savremene tokove evropske misli. Poštić je u svojoj aktualizaciji Montenjevog doprinosa modernoj filosofiji čoveka promenio ugao gledanja i za razliku od tradicionalnog pristupa Montenjevu esejističku misao postavlja u kontekst renesansne latinske teologije, tada pod velikim uticajem sholastika, koja je nepovratno izmenila i
Autor u ovoj publikaciji skicira filozofsku metodologiju na osnovu načina kako se filozofi bave problemima. Zato takvu verziju metodologije naziva „aporetikom“. Kao prvo, autor određuje filozofiju kao umeće problematizacije i ukazuje na razne forme filozofskih problema, s tim što poseban akcenat stavlja na one koji nastaju kao posledica primene mišljenja na samo sebe. Zatim u centralnom delu ovog nacrta prikazuje sedam metoda (dijalektički, skeptički, kritički, analitički, hermene
Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968) prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je neb
Autorka, poznata pre svega po svojim raznovrsnim projektima za koje je nagrađivana i nominovana za najveće nagrade na polju arhitekture, ovde tematizuje ono što pokreće njen rad i praksu arhitekte uopšte: arhitektonski koncept. U arhitekturi, kako kod nas tako i u svetu, arhitekta veoma retko može izraziti i objasniti ono što radi i tako doprineti autonomiji arhitekture u odnosu na druge discipline i oblasti znanja. Iz recenzije Vladana Đokića Ova knjiga sprovodi značajne rekonstr
Atanasije Šola (1878–1955) pripadao je plejadi najvećih hercegovačkih umova svog vremena, kao što su Svetozar Ćorović, Aleksa Šantić, Risto Radulović Rindo i Jovan Dučić. I pored velike uloge u kulturi i politici srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, delimično je zapostavljen i zaboravljen. U ovoj studiji autorka je pokušala da, na osnovu originalnih istorijskih dokumenata i prepiske tadašnjih najuglednijih ličnosti, osvetli kulturni i politički život Mostara, kao i Bosne i H
Boris Sirilnik je istaknuti francuski neuropsihijatar i profesor na Univerzitetu u Tulonu. Napisao je više knjiga koje su naišle na izuzetan prijem i koje su prevedene na brojne jezike. Pominjemo samo neke: Sreća u nesreći, Ružni pačići, O telu i duši, Govoriti o ljubavi na rubu ponora. Poznat je kao tvorac koncepta rezilijencije. Rezilijencija nije nekakav put ka uspehu, već borba deteta kojeg su gurnuli u naručje smrti, a ono je ipak pronašlo način da se suprotstavi i nastavi ži
Studija Svetozara Poštića o posebnom vidu dela jednog od najznačajnijih stvaralaca našeg vremena Mihaila Mihailoviča Bahtina predstavlja novinu na našem jeziku. U ovoj studiji autor je posvetio posebnu pažnju dijalogizmu ovog značajnog stvaraoca. U nekoliko poglavlja, od kratkih biografskih podataka o Mihailu Mihailoviču Bahtinu, do dijalogizma kao “projavi Svetog duha” Poštić je nastojao da delo dovede u vezu sa osnovama hrišćanske dogmatike. Impresionira dubinsko poznavanje l
Roman Lasla Vegela Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile govori o istoriji jedne novosadske porodice. Priča o njoj počinje krajem prve decenije 20. veka i završava se početkom 21. veka – ona pokazuje apsurdnost porodične priče jedne nacionalne manjine, pripovedajući o paralelnim životima dede (Janoš Šlemil) i njegovog unuka (Ferenc Šlemil). Prezime Šlemil ukazuje na glavnog junaka romana Schlemihl Adelberta von Chamissoa, međutim, dok je glavni problem Chamissoovog junaka gubi
Biografski pristup čini da ova knjiga odskoči u odnosu na druga brojna dela na temu istorije Jugoslavije. Autor nije napisao leksikon sa jedanaest biografija banova Dunavske banovine, nego je karijere banova iskoristio kao sredstvo pomoću koga bi prikazao način nastanka i svakodnevnog funkcionisanja jedne od devet banovina. Analizom njihovih ličnosti, uspona i padova autor je pomogao da se razumeju važna pitanja: zašto i kako se prešao put od „upravnih oblasti“ do „banovina“ i d
„Ako mitsko nasilje istovremeno greši i ispašta, božansko nasilje oslobađa od ispaštanja grehova. Ako prvo preti, drugo udara ako je prvo krvavo, drugo je beskrvno ubilačko.” Walter Benjamin Da li nam Benjamin zaista skicira uslove za prepoznavanje (poslednjeg) nasilja, za uzdržavanje od nasilja, očekivanje nasilja ili možda bezuslovne uslove za poslednje činjenje nasilja? Petar Bojanić Karakteristike Težina: 0.2 kg Dimenzije: 115 × 175 × 3 cm Godina izdanja: 2018 Pismo: latin
Ideje o kojima se raspravlja u ovoj knjizi bogatog sadržaja i stila, kompetentnih objašnjenja i umesnih kritičkih primedaba, u centru su pažnje savremenog čoveka: sloboda kao glavni izvor tragizma, odgovornost za sve što činimo, otpor ideologijama i posebno totalitarizmu i utilitarizmu, odbijanje čvrstog racionalizma, ali i ekstremnog iracionalizma, duhovnost koja traga za bogom, ali ga ne nalazi ni u jednoj crkvi, osećanje za društvenu pravičnost, ali ne i za one oblike njene rea
Knjiga Besede o ruskoj kulturi. Svakodnevica i tradicije ruskog plemstva (XVIII vek – početak XIX veka) poslednja je knjiga Jurija Mihajloviča Lotmana (1922–1993), velikog ruskog naučnika i jednog od osnivača Tartusko-moskovske škole semiotike. Među delima J. M. Lotmana ova knjiga ističe se danas kao njegovo najpopularnije delo po temi, ključno u njegovom opusu. Po Lotmanu, ruska klasika ne može se potpuno shvatiti bez poznavanja konteksta, odnosno – sredine u kojoj je ona nastal
Lidi Salver (Lydie Salvayre, 1948) predstavlja čitaocima višestranu pripovest o jednom prelomnom istorijskom trenutku, kakav je bio Španski građanski rat. Jednu stranu priče iznosi petnaestogodišnja Monse, koja se našla na raskrsnici između porodice i revolucije, dužnosti i ljubavi. S patrijarhalnim roditeljima i bratom idealistom zadojenim radikalnim levičarskim idejama, Monse živi u selu do kojeg dugo dopiru samo odjeci građanskog rata i revolucionarne borbe, borbe koju ona, sa
U knjizi Bioetika i medicina Sandra Radenović iscrpno razmatra odnos medicinske etike i bioetike, medicinske sociologije i bioetike, odnos komunikacije u medicini i bioetike, kao disciplina koje se, pored ostalog, fokusiraju na temu odnosa lekar–pacijent. Autorka istovremeno izlaže koncept integrativne bioetike kao najcelishodnijeg teorijskog i praktičnog okvira ostvarivanja jednog novog biomedicinskog koncepta. Karakteristike Težina: 0.4 kg Dimenzije: 135 × 205 × 3 cm Godina izda
Prozreti neku stvar, neki problem u celosti, a sam pri tomе ostati neproziran – to je veliko umeće Hansa Magnusa Encensbergera. Encensbergerove pesme su razuđene meditacije u formi nerimovanih stihova i strofa. Prilikom čitanja – a veliko je zadovoljstvo čitati te nežne, iznenađujuće, mudre i ponekad, uprkos svekolikoj skepsi, predivno razigrane tekstove – spoznajemo da u lirici nije reč samo o jasnoj lirskoj formi. Da li je nešto „lirika“, to je i pitanje subjektiviteta koj
Vreme je za novu pismenost… Ona se zove medijska pismenost. Živimo u vreme kad je i medij postao poruka. Da bi razumevao prirodu sveta u kome se našao, čovek mora da krene od medija. Valja se opismeniti za čitanje logike medija i logike stvaranja poruke da ne bismo bili robovi poruka i informacionih paukovih mreža. Pet je elemenata te pismenosti: razumeti kako mediji utiču na društvo, šta su sadržaji medija, kako proizvodi medijska industrija, hladne glave i kritički što bolje raz
U gluvoj noći, poznati muzikolog Franc Riter u svom stanu u Beču, obuzet teskobom i preplavljen sećanjima rastrzanim između stvarnog života i opsena, priziva Istanbul, Alep, Palmiru, Damask i Teheran – mesta koja su ostavila trag u njegovom životu. Pred čitaocem se kroz Francovu nesanicu, iz stranice u stranicu razotkriva njegova intelektualna i emotivna biografija, satkana od dugih boravaka na Orijentu, jedne od njegovih najvećih ljubavi – muzike kao njegovog stalnog „utočišta
Drama Car i Galilejac postavljena je u vreme tranzicije grčke u hrišćansku kulturu, bavi se nasiljem koje prati smrt jedne i rađanje druge. Ibsen je sa ovom dramom postao moderan pisac. On nije napisao klasičnu tragediju u kojoj ličnosti govore „jezikom bogova”. Naprotiv, predstavio je obične ljude sa željom da postigne iluziju realnosti. Car i Galilejac postavlja pitanje da li čovek ima moć da oblikuje istoriju. Glavna ličnost drame je imperator Julijan Apostata. Kroz njegovu su
Kako je moguće da u XXI veku ljudi i dalje veruju u Boga i njegovo Carstvo? U šta zapravo veruju vernici? Zašto nam je rimska ili grčka mitologija samo zanimljiva, a u Hrista dve hiljade godina verujemo? Na ova pitanja autor traži odgovore sa istorijskog, sociološkog i teološkog stanovišta. I iz ličnog iskustva. „U jednom periodu svog života bio sam hrišćanin. To je trajalo tri godine i prošlo me je. Dakle, rešena stvar? Izgleda da nije sasvim, jer dvadeset godina kasnije, oseć
U knjizi Centri srpske kulture XVIII veka Monika Fin određuje ulogu i značaj političko-kulturnih centara Kijeva, Budima i Venecije u procesu rekonstrukcije srpske kulture XVIII veka i prelaska s postvizantijskog kulturnog modela na zapadni model. Monika Fin uspela je da prikaže srpsku istoriju XVIII veka i period tranzicije u svetlosti krupnih promena koje su se u toj epohi desile u svim značajnim aspektima života srpskog naroda, od društvenog i političkog do kulturnog i umetničko
Danilo Kabić se već osvedočio kapitalnim delom Dostojevski – leksikon likova kao odličan znalac stvaralaštva ovog klasika. Istovremeno on je ispoljio dar prvorazrednog leksikografa. Novi radni podvig ovog obrazovanog i darovitog književnog radnika Čitanje Dostojevskog. Samoubistvo ispoljava sve odlike njegove prethodne knjige: duboko uranjanje u problematiku, odlično poznavanje literature o ovom svetskom klasiku, smisao za sistematizaciju i preciznost u predstavljanju građe. Uz te
Roman pozorišnog i filmskog reditelja Milana Belegišanina Čovečuljak u krošnji oblikuje se na onoj izazovnoj, privlačnoj i teško odredivoj „ničijoj zemlji” koja deli roman za decu od romana o detinjstvu, ali i na razmeđi autobiografskog kazivanja i pisanja o stvarima koje su bitne za pojedinca i lirske romaneskne proze koja otelovljuje i osvetljava onaj „tamni talog duše” što ga, manje ili više osvešćen, svi nosimo iz najranijeg detinjstva. A upravo u tom prelivanju i trep
„Ako govorimo o stilu i strukturi, ovo je ingeniozna knjiga. Stil se razlikuje od priče do priče, od čistog beleženja događaja do bujnog, ornamentnog, suptilno-poetičnog pisanja. Narativni prosedei su višestruki: beleške iz dnevnika, epizodno-retrospektivna priča u koju je uključen čak i apsurdni teatar, priča sa dvostrukim, međusobno isprepletenim završetkom, ili čitav svet kreiran od intervjua sa različitim osobama. Ovo je jedno neobično čitalačko iskustvo koje profiliše
„Školske godine 1862/63. bio sam karlovački đak. Vi koji niste bili karlovački đaci, i koje ja s toga iz dubine duše sažaljevam, nemate ni pojma o onom pravom, lepom životu đačkom, punom pojezije i uživanja. Neću ovde da opisujem taj život, jer se to ne može opisati. I Karlovački đak Koste Ruvarca i Đački rastanak Branka Radičevića samo su blede fotografije pravog đačkog života karlovačkog. Pa kad takvi majstori nisu bili u stanju da nam opišu taj život verno i potpu
Socijalni, ekonomski i ekološki problemi, koji se sve više gomilaju širom sveta, uzdrmali su poverenje mnogih ljudi u demokratiju. Otfrid Hefe, jedan od najuglednijih savremenih filozofa politike, razmatra okvirne uslove kojima je podvrgnuta današnja politika. On projektuje pre svega one strategije koje osposobljavaju demokratiju da i pod nepovoljnim pretpostavkama preuzme odgovornost za budućnost i time osigura podlogu za vlastito legitimisanje. Njegov filozofski esej je pledoaje
Početkom XX veka u korejskoj književnosti se javlja poezija slobodnog stiha, a vodeći poetski žanr je lirska pesma. U ovom izboru odabrano je osamdesetak pesama četrnaest veoma poznatih korejskih pesnika koji su objavljivali svoje pesme u prvoj polovini XX veka. Sve ove pesme napisane su prefinjenim poetskim jezikom i stilom, a karakteriše ih iskrenost i istinska doživljenost. Ono što ih tematski povezuje to su ljubav prema voljenoj osobi, ljubav prema izvornoj prirodi, ljubav pre
Želja glavnog junaka Dana odlaganja je subverzivan pokušaj da se skinu okovi životne zadatosti u društvu krutih pravila i suženih izbora. Međutim, junak ovog romana nije čovek koji će avanturista i postati. San o tom drugom, autentičnom životu koji gleda na bioskopskom platnu – ostaće samo san, jer u isto vreme on nema snage da se upusti u fizički teško i opasno putovanje vozom na Zapad, ka slobodi. Kao čitaoci Tišmine proze, međutim, znamo i to da njegova gruba, teška, i pon
– A dete? – upitao je Daragan. – Imate li nekih vesti o detetu? – Nikakvih. Često sam se pitao šta li je bilo s njim… Kako je čudno stupio u život… – Sigurno su ga morali upisati u školu… – Jesu. U Školu pod šumom, ulica Bevron. Sećam se da sam mu jednom napisao opravdanje za odsustvovanje zbog gripa. – U Školi pod šumom možda bi se mogao pronaći neki trag njegovog pohađanja… – Nažalost, ne. Škola je srušena pre dve godine. Znate, bila je to veoma mala š
„Deliberativno građanstvo“ predstavlja pokušaj da se, kako teorijski tako i empirijski, problematizuje i istraži koncept građanstva unutar deliberativne demokratije i time približi, na naučnim uvidima zasnovan odgovor na pitanje: „Da li bi građanstvo trebalo da bude ohrabreno i osnaženo da učestvuje u deliberativnom formulisanju političkih odluka i koje su prednosti takvog učešća?“ Autorka u knjizi razmatra ulogu građanstva, ali i postavlja okolna pitanja: šta je delibera
Lakićevićev rukopis je više od hronike u najboljem značenju. On je u Desimiru Tošiću otkrio jedinstvenu pojavu u političkoj i kulturnoj istoriji Srbije u 20. veku, osobenog pripadnika njene elite – po Tošićevom mišljenju „nepostojeće”. (…) Desimir Tošić je živeo i radio u doba ekstrema, kako je Erik Hobsbaum nazvao kratki dvadeseti vek: nacizam, komunizam, antikomunizam, i iz njih izvedeni antisemitizam, etnički nacionalizam, revanšizam. Tošić nije razlikovao „bolji
Ključni tekst za razvitak naše naučne i filozofske misli, Dijalog o dva glavna sistema sveta, objavljen je 1632. godine. Teze sadržane u knjizi primorale su crkvene vlasti da sude Galileju za jeres i da delo stave na Spisak zabranjenih knjiga. Galilejeva teorija je ipak nastavila da se širi i da postavlja temelje naučnoj revoluciji koja je promenila istoriju zapadne kulture. Snaga ove rasprave leži prvenstveno u njenoj sposobnosti da sruši antička verovanja koja su podupirala Ptol
Useljenik se na kraju nalazi u prostoru koji nigde i nikome ne pripada, u vodi koja je dovoljno plitka da se ne udavi i dovoljno duboka da ne može da stoji na dnu, odnosno, u čardaku ni na nebu ni na zemlji. U novoj, tuđoj zemlji, stari jezik postaje poslednja slamka, tanana nit koja je jedina u stanju, čini se, da sačuva useljenika od strahotnog osećaja propadanja. … Jezik je naš ceo život, jezik je ono što smo i ukoliko ostanemo bez njega, ostajemo doista bez sebe. Nema nas više
Postoje dva Rima. Da je tako, uverava nas Jelena Pilipović. Jedan je spoljašnji, drugi je unutrašnji. Jedan je stvaran, drugi je još stvarniji. Njih povezuje znalački ispričana priča. Jezik je savremen, ironijski zaokupljen drevnošću. I fikcijom. To je priča o muškarcima i ženama koji traže sebe. Tražeći sebe, oni plove kroz vreme. To vreme nije linearno. Istorijsko. Ono je, paradoksalno, polifonično. Puteno i zavodljivo. Ogledalno. Ono sobom nosi mnoštvo glasova: glasova proš
Šezdeset godina vođenja dnevnika Tišmina je borba protiv zavaravanja sebe i drugih. Ne znam ni za jedan dnevnik u kojem je pisac na takav način, ne štedeći sebe, izvrnuo utrobu i otkrio vlastiti jad i bedu. Nije to činio iz puke želje da šokira i pokaže se u ulozi negativnog junaka, što i te kako zna biti zavodljivo. Često se dešava da pisci u dnevničkim zapisima priznaju zablude, uvrede koje su naneli drugima, da otkriju vlastitu požudu i erotske sklonosti, međutim, ne pamtim d
Šezdeset godina vođenja dnevnika Tišmina je borba protiv zavaravanja sebe i drugih. Ne znam ni za jedan dnevnik u kojem je pisac na takav način, ne štedeći sebe, izvrnuo utrobu i otkrio vlastiti jad i bedu. Nije to činio iz puke želje da šokira i pokaže se u ulozi negativnog junaka, što i te kako zna biti zavodljivo. Često se dešava da pisci u dnevničkim zapisima priznaju zablude, uvrede koje su naneli drugima, da otkriju vlastitu požudu i erotske sklonosti, međutim, ne pamtim d
Šezdeset godina vođenja dnevnika Tišmina je borba protiv zavaravanja sebe i drugih. Ne znam ni za jedan dnevnik u kojem je pisac na takav način, ne štedeći sebe, izvrnuo utrobu i otkrio vlastiti jad i bedu. Nije to činio iz puke želje da šokira i pokaže se u ulozi negativnog junaka, što i te kako zna biti zavodljivo. Često se dešava da pisci u dnevničkim zapisima priznaju zablude, uvrede koje su naneli drugima, da otkriju vlastitu požudu i erotske sklonosti, međutim, ne pamtim d
Knjiga Svetozara Petrovića Dnevnik iz Indije (1954–1956, 1986) predstavlja dragoceno i jedinstveno svedočanstvo načina na koji je jedan obrazovan i otvoren mlad čovek doživeo Indiju u prvim godinama njene nezavisnosti, uz lični utisak o svim njenim osobenostima, kulturnim i društvenim protivrečnostima i postgandijevskom periodu. Kao i svaka knjiga Svetozara Petrovića i ova – koja je nastala na osnovu rukopisa iz autorove zaostavštine koju čuva Radmila Gikić Petrović – intelek
„Rak, to je dobra početna reč” – uvodi Peter Esterhazi čitaoca na prvoj stranici svog dnevnika u novi život. I potom, u tišini koju je ova rečenica stvorila, počinje da priča: taj glas nam je i poznat, i nije poznat, taj glas koji do nas dopire čas iz nemerljivih daljina, čas iz neposredne blizine, poigrava se, istražuje, njuška, čita, upućuje molitve Svevišnjem i, ponekad, skoro da i peva onom drugom stvoru koji se u njemu gnezdi. Potom se smrači, i bezvoljno ćuti. Danim